Opšte shvatanje o KI-ju je nešto što je najteže dovesti u vezu sa filozofijom i praksom aikidoa. Pošto reč ''aikido'' znači nešto kao ''način harmonije sa KI-jem'', nije čudno da su mnoge aikidoke zainteresovane za razumevanje upravo onoga sto bi KI trebao da bude. Etimološki riječ ''KI'' vodi porijeklo od kineskog ''chi''. U kineskoj filozofiji, chi je bio koncepcija koja se poziva na razlikovanje živih od neživih stvari, ali kako se kineska filozofija razvijala, koncepcija chi-ja je primila širi opseg značenja i interpretacija. Po nekim shvatanjima, chi se smatra najosnovnijim objašnjenjem materijalnih principa - metafizičkom ''materijom'' od koje su sve stvari napravljene. Razlika izmedu stvari nije zavisila od toga da li neke stvari imaju chi a druge nemaju, već prije od principa (li, japanski= ri) koji određuje kako je chi funkcionisao i bio organizovan (naći ćemo neke sličnosti u metafizičkom materijalizmu iz antičke Grčke).
Današnje aikidoke su manje zainteresovane za istorografiju koncepcije KI-ja nego sa pitanjem da li termin KI označava nešto realno ili ne, i ako je tako, šta on upravo označava. Ima nekih pokušaja da se prikaže objektivno postojanje KI-ja kao vrste ''energije'' ili ''stvari'' koja protiče unutar tela (posebno duž određenih kanala, zvanih ''meridijani''). Do sada, međutim, ne postoji čestita studija koja ubedljivo prikazuje postojanje KI-ja. Tradicionalna kineska medicina ozbiljno ukazuje na KI/chi kao teorijsku suštinu, i neke teorije zasnovane na toj osnovi prikazale su da pružaju veću pomoć od tobožnjeg leka, ali je u potunosti moguće uspeh takvih terapija objasniti i na druge načine od pretpostavljanja istine o KI/chi teoriji. Mnogi ljudi polažu pravo na to da im određene forme vježbanja ili koncentracije omogućavaju da osete protok KI-ja kroz telo. Pošto su takvi izvještaji subjektivni, oni ne mogu utvrditi nepristrasne dokaze za KI kao ''materiju''. Niti anedgdotska objašnjenja terapeutskih efekata različitih KI vježbi ne mogu utvrditi dokaze za stvarno postojanje KI-ja - anegdotski dokazi nemaju isti status kao dokazi dobijeni čestitim eksperimentima koji za sobom povlače strogu kontrolu. Ponovo, može biti da KI stvarno postoji kao objektivan fenomen, ali pouzdani dokazi koji podupiru takvo gledište za sada nedostaju.
Brojne su aikidoke koje polažu pravo na to da su sposobni da prikažu (nepristrasno) postojanje KI-ja izvodeći različite vrste podviga. Jedan takav podvig, koji je veoma popularan, je takozvane ''nesavitljiva ruka''. U ovoj vježbi, jedna osoba, ispruži ruku, dok druga osoba, pokušava da joj savije ruku. Prvo, stisne pesnicu i napne misice u ruci, obično je moguće saviti ruku. Sledeće, opusti ruku (ali je ostavi ispruženom) i ''ekstenzira KI'' (pošto ,,ekstenziranje KI-ja nije nešto sto većina novajlija u aikidou zna tačno kako da uradi, često se jednostavno savetuje da misle na svoju ruku kao na mlaz vode iz vatrogasnog crijeva, ili neko slično poređenje). Ovoga puta, naći će da je teže saviti ruku. Zaključak bi trebao da bude da je sila/dejstvo KI-ja to čime se objašnjava razlika. Međutim, postoje alternativna izražajna objašnjenja u okviru rečnika ili polja fizike (ili, možda, psihologije) koja su potpuno sposobna da objasne ovaj fenomen (suptilne promene u držanju tela na primer).Uz činjenicu da je teško odstraniti predrasude i očekivanja učesnika u takvim demonstracijama stavlja sve to, dali oni pružaju pouzdane dokaze za objektivno postojanje KI-ja, još više pod znakom pitanja.
Ne veruju sve aikidoke da je KI vrsta "materije" ili "energije. Za neke aikidoke KI je korisna koncepcija -prekrivač- koji skriva namere, snagu pokreta, želju, i pažnju. Ako neko izbegava mišljenje da je KI stvar koja doslovce može biti produžena, proširiti KI znači usvojiti fizički i psihički pozitivno ponašanje. To uvećava do krajnosti efikasnost, i prilagodljivost nečijeg kretanja, što ima za posledicu snažniju tehniku i osecanje potvrde i samog sebe i partnera.
Bez obzira da li neko zauzima realan ili nerealan stav prema stvarnom postojanju KI-ja, nema sumnje da je to za aikido više od samo puke, fizičke manipulacije sa telom druge ličnosti. Aikido zahteva osetljivost na tako raznovrsne promenljive kao što su tajming, snaga pokreta, ravnoteža, brzina i snaga napada, i posebno psihološko stanje nečijeg partnera (ili napadača).
Uz određen stepen da aikido nije samo sistem za postizanje fizičke kontrole nad drugima, već prije nosioc samousavršavanja (ili čak prosvetljenja) nema sumnje da je poboljšavanje pozitivnog fizičkog i psihološkog ponašanja važan dio aikidoa.
Ponovo, neko moze da želi ili da ne želi da opiše poboljšavanje ovih pozitivnih odnosa pomocu KI-ja.
